Biblioteka TOTAL UNDERGROUND
SS Sinister
MAMONOVA HAGADA
Korica:
Tomislav Lončarić (Zagreb)
Prelom teksta:
Jovana Petrović
Štampa:
ATC d.o.o.
Tiraž:
300
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
821.163.41-36
SS Sinister, 1981 -
Mamonova hagada / SS Sinister. – Beograd :
Liber, 2009 (Beograd : ATC). – 117 str. ; 15 cm.
Pravo ime autora: Siniša Stojanović. – Tira- 300. – Str.
113-115: Zlo cveča / Branislav Bane Dimitrijević. Str.
116-117: Mamonova hagada / Nenad Glišić.
ISBN 978-86-85353-92-5
COBISS.SR-ID 169280268
SS Sinister
MAMONOVA
HAGADA
Liber 2009
MAMONOVA HAGADA
User Manual
Pesme košmari bajke eseji
S.S. Sinister
Objašnjenje autora:
Mamon je starozavetni lažni bog novca i materijalnog
bogatstva, kao i pohlepe. Njegov
entitet i identitet služe tome da opišu slast za
materijalnim. On je zapravo čista personifikacija
te slasti.
Hagada – Jevrejska slikovnica sa religijskim
motivima slična današnjem stripu. Od davnina
je prenosila mitove i legende nepismenom
jevrejskom stanovništvu, koje nikako
drugačije nije moglo da primi duhovno saznanje
osim kroz usmeno predanje – mišnu –
i vizuelni sadržaj kakav je hagada.
Kada ta dva pojma stavimo u međusoban odnos,
dobijamo takvu sintagmu kojoj će se pokloniti
i svaka Gojina groteska. U kontekstu
savremenih referenci označava priručnik, user
manual za nepismenu i pohlepnu raju kojoj ni
do čega u životu nije stalo osim do zgrtanja
novca i istovremenog busanja u tobožnju duhovnu
uzdignutost.
On se može koristiti kao antidot, ali sa njime
treba pažljivo rukovati. Zabranjen je za mlađe
od...
Pendulum
Ko je nadležan za ružnoću
Ministarstvo ružnoće?
O RUŽNOĆI NEMA KO DA VODI BRIGU!
Nezbrinuta ružnoća i ukradena lepota su
savršen par bez roditeljskog staranja.
Ko želi da usvoji ružnoću?
– Evo, ja bih!
Još jedno dete zadovoljeno, još jedan tašti
roditelj.
– Samo je nekako ostarelo? Hm...? Ili je to ono
– samo ružno? Može biti i jedno i drugo.
Uglavnom, nije se vodilo računa, to je
evidentno. Evo – dete je zaraslo u dlaku, bube i
reptile – očistimo ga!
Ili – možda, ipak ne.
Ne bi trebalo. Možda je samo ružno. Ha – ha –
ha!
– Deluje neuhranjeno, iscrpljeno, žedno i
gladno, golo i ćelavo! A možda je samo...
Mislim da je neću dirati.
Ostaviću je da sedi baš tu gde je i bila.
Ionako nije ona dete, niti čovek, niti pas, nije
konj. Ona je samo ružnoća.
I jednostavno ne znaš šta bi s njom.
Bez obzira na sve, o njoj neko mora da vodi
računa. Shvatate li? Ona je Naša!
Kao majka ( ili nešto još opasnije).
– Evo – ja sam je usvojio, priznao.
– Ona je moja!
Pa možete onda i vi.
Pošto ste je pravili.
Svi po malo.
Ružno je isto što i lepo.
Negde u sebi.
Spolja.
Lepo bez ružnog ne može.
Mada ružno može i bez lepog.
Lepo je lepše od ružnog,
a ružno lepše od ružnijeg.
Grozno je ružnije od najružnijeg.
Grozno je božanstveno ružno.
Ružno je vrlo neobrađeno.
Ružno nije zlo.
Mada zlo može biti nužno.
Zlo može biti i lepo.
Ružno može biti i korisno.
Lepo može biti i neupotrebljivo.
Ponekad.
I bez ružnog –
Lepo može biti bezobrazno.
Bezobrazno ružno je grozno
Bezobrazno lepo je grozno lepo.
Nestala kultura
– Nagrada srećnom nalazaču.
Ne zna se tačno vreme i mesto nestanka
Pošto je osoba bila fina Nenametljiva
Predusretljiva
Često je govorila
Izvolite – Hvala – Molim vas.
Imala je više karakternih osobina
No fizičkih karakteristika
Imala je više lica
Nekada se odazivala i na Vi.
Misterijska ili mitska persona
Neki kažu da je u pitanju urbana legenda
Ja se sa tim glasinama ne slažem.
Jer uveren sam u to
Da sam je u više navrata
Pozdravio
Sreo.
Iako joj je spoljašnost ženska
Ne dajte se prevariti
Znam da je i sama bila
Otac mnogim generacijama.
Ako je ikada budete sreli javite urgentno –
nama
Ili najbližoj stanici milicije
Svima bi nam veoma značilo
Jer ipak – iznad svega
ona bila je značajni član
Našeg raspevanog društva.
Bez nje ništa više nije isto
I ako je ikada nađete
čak i u beživotnom stanju
Bio bi red da je
Uz sve državne počasti
Dolično i sahranimo.
ISUS, Džošua Ben Josif, HRIST
Spasilac, mesija.
Onaj koji je primio naše grehe, pa svi možemo
da grešimo koliko nam se prohte, jer nam je
sve već unapred oprošteno.
Onaj koji je govorio jedno, pa su od njegovih
reči napravili hiljade knjiga sa pogrešnim
tumačenjima.
I samo jednu sa „pravim“
Jevrejski reformista, prokažen i razapet.
Prvi pacifista.
Onaj koji se spominje u mnogim r’n’r i
duhovnim pesmama.
Onaj koji je prvi rekao fuck the sistem.
Onaj koji je razvalio jevrejsku tržnicu i zgazio
po kinti.
Onaj koji je bio protiv prodaje kulture.
Onaj koji se borio za ljubav i praštanje, a ne
srdžbu i rat.
Onaj zbog koga su se ljudi ubijali dvadeset
vekova posle njegove „smrti“.
Onaj na koga se pozivala španska inkvizicija
dok je sekla ljude na komade.
Onaj koji je ukinuo idolopokloništvo i žrtvu.
Onaj čije zlatne idole kupujete i gledate –
kojima se molite.
Onaj koji je hteo da ujedini svet putem ljubavi.
Onaj čijom su doktrinom raspirivali
netrpeljivost.
Onaj koji je propagirao mir, i onaj čijim putem
su krenuli svi stradalnici.
Onaj na koga se licemerni svet poziva dok čini
zlo.
Vizionar rajskog sveta za koji je planirao i
ljude.
Ontolirika i Sunset
Ljudi se čiste mnogim stvarima
Neki dijetom – a neki metkom
Jer svako od nas drugačije vidi
Osećaj krivice.
Ljudi rade na sebi raznim stvarima.
Neki ašovom neki mistrijom
– Zavisno od alata –
Neki kopaju a neki malaju
Svoje stare rane.
Ljudi donose odluke na različite načine
Neki idu dalje
Neki protiv sebe
Jer neko od nas čuje zov
a neko refleksiju
Unutarnjeg glasa.
Ljudi vide sebe u različitim stvarima
Neki u zidu – neki u ponorima
Jer svako želi da se sakrije
Svako želi da se otkrije
U granicama.
Ljudi pišu različite pesme
Neki pevaju životu
Neke život speva
Jer neki su melodije – a neki samo reči
Uživaju u plesu
Ili traže objašnjenja.
Ljudi vole različite stvari
Neki sebi bliske – neki ’pak daleke
Jer i tu je isto
Kao sa zidom i ponorima
Dvosmerno smo bliski
Traganjem i begovima.
Prosjak
Pokušavši da pročita naslove sa korica knjiga,
stona lampa slučajno ožive slova
svetlošću neona.
Prosjak se grohotom smejao ženi
što prošla je putem kraj njega,
sve upirući prstom u njeno jedro telo
znajući da ga on nikada neće imati.
U rukama.
Prosjak se smejao gospodi odevenoj
u akten-tašne,
sve odmahujući rukom preko glave,
znajući da nikada neće imati takvu kožu.
Na obrazu.
Smejao se prosjak i parohu mesnom,
I mantiji, sve zvoneći ulicom poklopcem od
kante
znajući da on nikada neće imati
takvu mešinu.
Za pojasom.
Bi mu smešno i kad garda prođe
kad diže prašinu i umalo ga ne uguši
u mahu boja,
jer znade da on nikada neće imati takav otrov.
U srcu.
Smejao se prosjak i nebu i Bogu
– sjaju vasione, znajući da on nikada neće
biti takav stvaralac raja.
U paklu.
Smejao se prosjak čak i sebi samom
začudo sa još većim žarom,
jer znade da on nikada neće umreti.
Kao vrsta.
Smejalo se i nebo samom prosjaku
što se čuje povazdan smehom
jer znade da taj smeh i nije zarazan.
Baš svakom.
Zasmeja se prosjak svom snu što ga usni
u gomili papira zgužvan kao džak,
znajući da se više nikada neće probuditi
kao čovek.
Već kao prosjak.
Nasmeja se prosjak ptici što je jutro vetrom
nosi,
jer znade da njega jutro nigde daleko
neće odneti.
Na svojim krilima.
Nasmeja se taj prosjak čak i svojoj majci,
jer znade da ni jedna majka neće biti
majka tako velikog klošara.
Koji se smeje.
Nasmeja se i pesnik novčiću što mu ga
Neko baci, znajući da taj novčić
zapravo i nije novčić kada ga
bolje pogledaš.
Odozdo ka nebu.
Nova knjiga novi list
Podelimo jedan panj
ili parče zemlje
bratski – bar još dok smo tu
mesta ima i više
nego za oboje.
Zar žurimo za smrti koja nam
Zore kao sumrake
u treptaje spaja.
Podelimo Muk iz duboke tišine
i oslušnimo trag ništavila,
smrt nam ne diše za vratom.
Mi koji jesmo
budimo ljudi sadašnjice
budimo dah njen živi.
Zaustavimo sve.
Zažmurimo
Toliko je fantazija, slika
mesnatih pred očima, želja.
Stanimo i zagledajmo se
kako prezreli cvetovi maslačka raspršuju se.
Danas za sebe učinimo jedno Veliko
Ništa.
To Ništa izgleda teže
no pomeriti breg.
Podelimo parče tišine
i poderimo pitanje
kao kesu – napola.
Istresimo prah odgovora
Popijmo eliksir sadašnjice
i učinimo Ništa.
Učimo li išta?
Ništa to je naš život goli
Odmor – to je samo umora nalik
Napustimo sve.
Nema namere te
koja opravdava i obećava Sutra.
Ovo Danas nije dete trudnog Juče
krvavog i trudnog duga
Bez truda
života bi bilo svejedno.
Divno je ovo Sada koje traje
Podelimo otkucaje
srca i nemušte impresije
Zamandalimo vrata
straha i imperije.
Podelimo sebe
dodelimo...
Palavera
Čas plivanja
množim se u skali od jedan do sto
pušim kutiju do dve
imam džepni i ručni sat
u kožnoj torbi skrivam
zapise koji pomažu da pamtim
ne mogu sâm i bespomoćan
uvek u društvu radim sve
jedva čekam da pobegnem
preskačem prepone
svakoga dana stižem na cilj
saplićući se o smiraj
često ne mogu da dišem
zadržavam dah do pet atmosfera duboko u sebi
ovaj je ambijent incident –
dno dubokog okeana
previše je svega
što mi ne treba ni za šta
u mojoj sobi jedno oko gleda me
vraćam pogled iz nepristupačnog
muka mi je od ovog odela koje zaudara na
težak miris gluposti
nosim majice na bretele
podstičem tesan osećaj prisutnosti
žvake pazarim u kutijama
žvaćem stalno jer samo tako
osećam se sposobnim
sivilo grada
kao saliveno je čelično
kada krećem se kroz njega
kao da ne postojim
moja duša ispuna je
neupotrebljivih sećanja
empatišem kolevku kraj kontejnera
tuširam se stalno izbrijavam telo
uništavam tragove zločina
svaki je kontakt nepoželjan
govorim sebi često –
moglo je biti i gore
sav svoj bes maskiram u osmeh
Kako sve to divno izvodim!
po prstima vešto prevrćem zlu paru jer ona
pomaže mi da dođem do sebe
ne verujem ni u šta
često izmišljam razloge
ne znam zašto stalno pevušim nepoznate
melodije
volim velike rizike
jedino oni forsiraju osećaj života
Poslednje dugme na košulji –
uvek zakopčano
dostojanstveno se kažiprstom
opirem davljenju.
Absint
U zao čas, moja lejdi, laku noć
Jer nemam šta da vam kažem
Nemam šta da dodam
Što više mislim
Manje mi se govori o svemu
Zaista
Već duže vreme sve nekako stoji
I to je sve
Vreme
Ono je prošlost
Ili budućnost
Ali sada jednostavno izlaza ne vidimo
Dakle ne vidimo
Sumnjam i dalje da išta govorim
Pa i samim ovim izlaganjem
Kao da ništa ne izričem
Kao da me nema
Stoga neizostavno moram zaključiti
Po svim relevantnim merilima
Da sam prestao postojati
Čak i poreći da sam ikada postojao
U slučaju da isključimo telesne pošasti
Jer lejdi,
Slasti ne čine čoveka većim
One ga umanjuju
Ako bih sebe nazvao čovekom
Bila bi to grozna zloupotreba položaja
Ja sam gnjida, zlikovac i lupež
Lopuža koja zaboravlja gde krije
Plen svog uloženog truda
Sakatim ljude
Same, pokradene i promrzle
ih ostavljam u noći.
Bez reči i daha da guše se u ništavilu
Ovo je suvišno
Moje duboko izvinjenje
Nisam ni mislio tako daleko otići
Al’ i sama ta priča je ništavna
Nemojte mi ništa verovati
Jer ja sam tek tako
nepostojeći Šizmatik
Lečim se plavim šećerom
i zelenom smrću
Po prijateljskoj preporuci
Ne, nikako ne
Nisam još izlečen
Al’ makar me nema ni pred sobom
A kamoli pred drugima
Nemojte mi zameriti
Možete me zameniti
Jer ja sam samo šraf
U vašoj glavi
Odvrneš, zavrneš...
Naravno, naravno...
Svakako svakako...
Nemojte se pomeriti madam
Nešto na vašem vratu...?!
Oh!!!
Dražesno dražesno!!
Moje pohvale, milejdi...
Bilborder II
Tebe bodre horde,
o moj lorde
Bilborde
Vladaru sorte de la morte
Eksterna ekselencijo
Inteligencijo
Virtualna silo proseka
Advertajzeru
Idilo idolopoklonstva
Psiho mas-mehanizama
Godzilo
Teksturo kapitulacije iskonskog traganja
Torturo
Čeljusti osvrnula na posrnule u trzaju
Čadore
Igračko u rukama
ljudi bez lika
Čizmo na glavi isposnika
Nakote cara Buđelara,
Kosti
U oku slobodara.
Šah sa ukusom čipsa
čips sa ukusom buđenja
čips sa ukusom doručka
čips sa ukusom izazova
čips sa ukusom kubanskih tompusa
čips sa ukusom kafe
čet sa ukusom posla
čips bez ukusa rada
čips sa ukusom pauze za čips
čet sa ukusom šefa
čili sa ukusom besa
čips sa ukusom leka za smirenje
čep sa kusurom čula
čips sa ukusom mirisa
čips sa ukusom sluha
čini sa ukusom analize
čet sa ukusom sinteze
klasik čips
čips sa ukusom razumevanja
čini s kusurom aminovanja
čips s kusurom pet popodne
čips sa ukusom zaborava
pojeden
čini sa ukusom razgovora
šop sa ukusom planinarenja
čet sa ukusom Če Gevare
čips sa ukusom pobede
lovac F-16
čips sa ukusom hleba i mleka
čet sa ukusom kiše i groma
čini sa ukusom raskoši života
čips s kusurom neukusa
čir sa ukusom kiseline
čet sa ukusom lakog odustajanja
šop s kusurom kasnog leganja
čips sa ukusom preuranjenog dizanja
zadah sa mirisom čipsa...
flips
MATIRAN
Melanholija jesenjeg jutra
Ovaj grad je kao jastuk
na licu davljenika
Tamnica za sunce ili bukagija sa licem
Harpije
Harpuna!
Nulte gravitacije
Za trkača u snegu
Zid ili nebo slepom čoveku
Kao bezdan za grobara
On je novac za pokojnika.
Ovaj je grad iluzija
Jednog kantora koji živi
u kontejnerskoj kolevci
Siromah konte, beg –
Onto – što živi
Na onostranog konto!
Ovaj je grad burgija karusel
što se uznosi i buši vertikalu.
Čeljust strave u krvi
On je izustio taj kamen
u radnom jutru što vrvi –
i mrvi,
Očaj uz čaj, kafu, i dim
San o snu koji čuva neprobuđene
I žamor što kuva snoviđenje
Pomorandža i predah
uz oktansko isparenje.
On je to uzajamno proždiranje Ljubavi i Smrti.
Ta ljubav mora biti tako velika, ne bi li
izdržala;
Ta smrt tako mala,
ne bi li se mogla proširiti
Kao zaraza.
Šuma odjeka
Ma ko sam to ja?
Zrno mene i navike tog
bezbroja sa polja stvarnog
Točionik tuge i volje
što se iznad šavova diže
Palac što se u grču pesnice skriva
Usna pod zubom i plač
suze sreće što sniva?
To je pogled izgubljen u misli
Što daljine ne vidi – već se kida
Čovek bez vida i sluha
što muziku sluša
Gleda zaleđena duša.
Otkrovenje traži prosjak bez stida
Što od snova moli onog koga voli.
Bolest i gad nad rekom
bistrom što se manta
Ogromna, od brega odvaljena santa
I drvo od šume što se ne vidi.
Krik tako glasan i konstantan
da se i ne čuje
Bledilo i prozrak u oluje
Što se presniva.
Da l’ čovek sam ili Žena kriva
Odron, što ruši se sa poroznih stena
Da l’ sam stvaran il’ to snom ja stvaram?
Duh sam ja a ne biće,
Huk zelen, što nebo para dok sviće
Grozd svenut sladak, ali ne svanuće.
Suvo, na kiši – orošeno pruće.
S.E.K.A.
(Svetska Ekonomska KrizA)
Sestro uobrazilje
Nevina i nadmoćna mlado
Vrtlarko ti svakome jednako pleviš
Inovacijo
Sabljom kosiš Slepa kao pravda trebiš
Ćorava bako
Posećuješ na počinku i gladiš čelo
Jašeš kroz noć i gušiš jedro telo
Plaštom
Na hladnom pločniku ostavljaš zube.
Odanost nas izda
Za dva srebrnjaka u carstvu fleka
Ti si nova Meka Ja ti se molim
Boginjo lova i ribolova
Sedam milijardi ruku vijačo
Koja svaki skok naplaćuješ startom do neba
Plastična zvečko za hipnotisanje beba
Keso prazna izbrisanih sećanja
Užino
Veštačka siso sa imitacijom mleka
Jalova zakletvo najboljega druga
Ti si džepna kuga
Kaiš bez rupa prazan oko struka
Jezo zimska praznih garderobera
Sušo, groznice akvizitera.
Gorska vilo Velesilo noćnih mora
Stvarnosti što ne stvaraš kada paraš
Živiš s druge strane zida gde se gostiš
A onda nam se vratiš
kao gladi maskarada
Kao jagnje se kradom ušunjavaš u stada
Gde čekaju kost i koža a ti postiš
Usta punih nada
Seoska nevesto velegrada
Iždžikljali hladu od korova i koprene
Mladost će k’o i glad
na šalu da te okrene.
Duševno prihvatljiv
Duševno prihvatljiv
Niko ni za koga
Nekonvencionalna norma
Bez forme
Formalingvistika
Prohoodovljenje
Alarmantra
Sadržaj bez koncepta
Delo bez oblika
Stvarnost bez istorije
Odnos bez vremena
Sat bez kazaljki
Je krug
Brojevi odbrojavaju treptaje
Oči koje kolutaju
Sutrašnjica današnjice...
Talasi bez obala dave sebe
Kiša koja pada ne dodirujući tlo
Gutač baklje progutan od mraka
Suze evoluirale u bale
Reči kao Elektroencefalogrami
Snovi vojni poligoni
Obalno zagrevanje
Monoseksualnost
Kremenska prognoza
Stereo eoni
Ujedi njene nacije
Rato pakt
Junk rock
Kapitulizam
Abrazovanje
Oralne norme
... Živci kao fosforni murali na
suncu
u trusnom području
Indije
Živci kao grčke šume
tokom leta na vetru, žegi
Živci potopljeni u reku
RioNegro
na ušću Grande
Živci zazidani u Skadar
okupani u mleku.
nerves from the oven,
nerves like cigarette burns
nerves like blisters in the ashtray
živci kao čokot pod nož bačen za sreću
živci u potopu
Gluvo verovanje
Utopistička videologija
Elektomagnetsko smenjivanje polova –
sever – jug,
Progutan kompas pokazuje gore – – dole.
Metronom kuca levo – desno.
napred –
– nazad
napred –
– nazad
napred –
– nazad ...
Kontemplacija na temu...
razgovor
razgovor kao dobar pas ples
ili žena
rasan razgovor
prava stvar
mesnat i plastičan
topao zagrljaj reči u ustima
sadržaj
nadražaj pun izazova
vremensko svrdlo
majstorsko pismo
vokabular snova međ’
zubima i cvet
razgovor
gram žamora ili žiža vreve
vreo razgovor
sa ukusom smeha
beketovski zveket
hram bratstva
jedan jedini govor kao odgovor
bajpas koji produžava vreme
zahvat na otvorenom mozgu
presek stvarnosti
obrnuta srazmera
ćutnji i ispraznosti
jednačina kojoj ne treba rešenje
obrok povesti na ostrvu za dvoje
gostoprimstvo skitnice puža spušta breme
purgatorij uma kao umetnost božanska
sraslo poverenje
pljosnat i dubok sud
jedan u drugom
radio-signali otkrivaju
magline dugom
sufliraju
penušavi talasi raspoloženja
razgovori
evolucija praznine u jednostavnosti
osobene nastranosti
u svestranosti
poraz neposlušnosti iz računa
zvučni zapis kritike
iskvarenog uma
Perivoj
Pažljivo pročitati tekst dokumenta
Pažljivo pročitati tekst dokumenta. Prepisati ga
više puta dok ne izbledi u sećanju. Posuti ga
solju da ga nagrize zub vremena. Ostaviti ga
samog da oseti dah memljivog zida, i samoću
dramatične tišine kuhinjskog stola. Okrenuti mu
leđa i mrzeti ga istinski iz donjeg abdomena.
Oslušnuti pažljivo da li još diše ili loše sanja.
Pokriti ga kuhinjskom krpom i zvati doktora.
– Halo, papir je upravo prestao da diše. Da li
biste mogli pomoći ili da hitno šaljem po fasciklu.
Delujete vrlo zabrinuto. Nastavite prema protokolu.
Neprijatnosti za vas su prava tričarija,
srce je vaše ledeno. Pogledom bi mogli prelomiti
šiju bivolu.
Ostanite pribrani.
– Da li ste primetili, jeste li obratili pažnju
na...? – glas doktora će reći.
– Na tekst, naravno. Molim vas, pa kako ne
bih. Čak nekoliko puta, periodično kontemplirajući
i prepisujući. Naravno, da...
– Na vlažnost gospodine dragi, na vlažnost!
Naši daleki oci kažu da umirući tekstovi vlaže.
Neki to shvataju kao ceremonijalni plač, a drugi
pak kao poslednji krik ovulacije duha spremnog
za oplodnju. Racionalisti elaboriraju tezu
kroz banalizaciju u bukvalnom smislu. Kažu da
je to ledeni kosmički znoj koji emituju samo
celulozna vlakna papirusa. Sa tim se ne bih
složio, ali znate već, vodeće struje nalažu da im
se priklonimo i stoga...
– Na vlagu kažete doktore, vi mislite, zapravo
tvrdite... na vlagu? Ne, moram priznati da tako
nešto gnusno – sram vas bilo doktore, pa ja
sam jemčio za vas, desnu bih ruku zavetovao
za vas – u paklu goreli dabogda!
Gubite razum.
Morate ostati mirni.
Sledite protokol, vi znate pravila.
Nema iskakanja jer nemate gde da iskočite.
Šta smo danas naučili?
Da, da dragi moj, vidite kako vi sve to lepo
znate i bez mene.
Oslušnite pažljivo da li još diše, loše sanja i da
li vlaži.
–Vlaži!
Popećete se laganim hodom uza zid do prve
plafonjere. Morate tu ostati jer ste u opasnosti.
Opasnost vreba i zato ostanite na plafonu.
Jer to je opasnost. Velika. Najveća.
Opasnost, opasna opasnica opasnost najopasnija
što preti.
Ostanite na plafonu.
Pratite protokol jer on je najbolji.
Najjači i najlepši.
Najsnažniji i najzgodniji vodič.
– Doktore – istina je, priznajem, sve ću priznati
– jeste, vlaži i to mnogo, i ja sam u opasnosti.
Molim vas, ja sam na plafonu i ovde ću
ostati. Ne umem da siđem...
Niko vas ne čuje.
Razumite, nemate šta da izgubite.
Povinujte se glasu,
već ste duboko upleteni u ovo.
Ne postoji nazad.
Ne očajavajte, hajde de nemojte plakati pa to
ničemu ne vodi.
Ovo je bila samo proba vaše pozornosti.
Siđite sa plafona imate odobrenje od centra.
Odlično ste ocenjeni.
Sada prelazimo na drugu etapu.
Javite se na telefon doktor vas čeka na liniji.
– Ha... Ha... Halo...?
– Moje čestitke uvaženi mladiću – da baš sad
mi je javljeno, pa nije li to divno.
– Trebalo bi da ste ponosni – ah da oprostite
mi, vi to svakako jeste, pa dobro nam došli.
Ovo je jedan veliki dan za čoveka a tako mali
za čovečanstvo, ili nešto poput toga.
Uvek sam verovao u taj herbotermički test.
Bilo je samo pitanje vremena i prostora. I eto
nas sad. Pa recite mi, onako mimoglobalno,
hipermoralno, u tonusu ublaženog egonaraštaja
– empirijski precizno vaše, takoreći, permanentno
mišljenje o delovanju Herbotermije hiperovulacius
prizis na partikulaciju duha.
Saberite se.
Vi to možete i hoćete.
Neka vas ponese bujica reči.
Prizovite lucidno stanje svesti.
Vi to možete i hoćete.
Pozovite sve karte.
– Gospodin doktore, vi znate i to dobro da sam
ja – ako se mogu nazvati sobom, a dozvolićete
mi – jedno vrlo snebivljivo biće golicava duha.
Ja poimam i strano i prostrano, stvarno i nastrano,
sparno, pa i nadsramno, nadsmisleno i
podstrasno. Osim toga, vi znate da razlikujem
reč strašno od reči brašno, i dobro znam da sve
ima svoju cenu.
Dobro vam ide.
– Vi znate i da bodriti budalu nema smisla. To
znam i ja. I javno vam obećavam, pred svenadležnom
centralom, da to nikada ni lud kao kočijaš,
ni pijan kao vozač školskog autobusa, neću uraditi
tako mi osmomesečnog kursa iz geonautike.
Predjite na stvar.
– A što se tiče moga permanentnog mišljenja o
delovanju partikulacije herbis na ovulaciju hiperduha na prizis –
ja to mišljenje uglavnom
čuvam za sebe. Ili ako želim to sa nekim da
podelim, onda zapišem misli na ceduljicu i
pustim da odleti niz vetar, ka nepoznatoj budućnosti.
Vi niste normalni.
– Da, da, da... ovaj, nastavite mladiću. Jako
lepo govorite mladiću, prava vas je milina slušati.
Kada vas sada slušam ne mogu a da se ne
setim svog mentora. On je sada, znate, tamo!
– Tamo?
– Da, tamo je.
– Oh, zaboga pa baš mi je žao – mislim, posle
svega sad i to. Pa zar je moralo – baš tamo?
– Da, nažalost – baš tamo.
– Jao Isuse i Marija, Josife – pa zar od svih
mesta na ovom...
– Svetu?
– Pa valjda, svetu, možda i grešim, ali ... baš
ste sigurni da je...
– Tamo?
– Pa valjda, tamo sam...
– Ste mislili ?
– Gospodine doktore pa vi mi čitate misli preko
žice. To je medicinski i parapsihološki fenomen.
– Mladiću da li se vi to meni ulizujete, – da li
vi to flertujete sa mnom?
Ja ne smem biti ignorisan. Protokol ne sme biti
ignorisan.
Uzmite se u pamet obojica.
Posledice mogu biti fatalne.
Ponavljam fatalne.
Gotovo.
– Gospodine doktore, da li ste vi fatalista?
– Dečače vi me zapanjujete, tako ste lepo počeli
– a sada postajete prava napast, kao kakva Kolika.
Kažem napast i mislim napast. Prestanite mi
nanovo servirati svoje izopačene hormone. Za
takve stvari zaista ne bih pravio mesta u svojoj
renomiranoj službi. Ipak je protokol protokol, a
ustanovili smo većanjem da je služba iznad čoveka,
jer filozofski rečeno – već postoji nešto što
je ispod, a ispod se zna šta je. Je li tako?
– A šta je to Kolika?
– Ne odgovarajte mi na pitanje pitanjem. Idemo
ponovo. Ipak je protokol protokol, a ustanovili
smo većanjem da je služba iznad čoveka
– jer filosofski rečeno već postoji nesto što je
ispod, a ispod se zna šta je. Je li tako?
– Prvo da vam kažem doktore – nisam se mnogo
koncentrisao, ali ako vi tako kažete, ja vam
verujem. I bez obzira na to što se u tom veću
nalaze sve same budaletine i kvazimislioci. Ali
eto, iz poštovanja prema Vama, složiću se sa
bandom neotesanih halapljivaca koji jedino
misle o tome šta je ostalo iza čoveka, a govore
o tome šta je ispod i iznad, a da zanemarimo
ispred, pored, oko i unutar. Banda lešinara, moj
profesore, kažem vam, a vi ih se klonite koliko
možete, i koliko želite. Elem, olam, Adonai –
sada moje pitanje. Kolika?
– Kolika?
– Da – Kolika, smutljivče partitanski.
– Drzniče i ugursusuzu prekookeanski
– Sluzavo kopile doktorsko, impotentno i sužene
svesti
– Pederčinooooooooo!!!!!!!!
– Majmunčinoooooooooo!!!!!!
– OOPA!
– KARIBUUUUUUUUUU!!!
– Molim?
Odgovori na pitanje.
Ja sam tvoja savest iz Ministarstva kulture.
Resor Državne bezbudnosti.
Moraš da odgovoriš.
Imam direktna naređenja.
– Od koga naređenja?
Ne od koga, nego od čega.
– Pa od čega, onda?
Tri puta pogađaj.
– Nemoj sad i ti da me zavitlavaš, dosta mi je
toga za ceo vek. Uludo traćim doktorsku diplomu,
dragocenu i skupog zaglavlja, a i vreme
bi bilo da pomognem nekome ko ceni moje
zalaganje za opšte zdravlje sviju onih koji hoće
da budu zdravi kao ja.
Ja imam naređenja.
I naređenja su zavedena.
– Zavedena?
I zadužena.
– I zadužena?
Imam i žetone.
– Za bilijar?
I za stoni tenis doco, i zato nemoj da se igraš sa
mnom. Strpljenje mi je na ivici zato budi poslušan
i povinuj se protokolu.
Jer ima da te nema.
– Šta treba da radim?
Odgovori dečaku na pitanje.
– Ne bi li bilo mnogo kada bih, mladiću, tražio
da ponovite svoje uvaženo pitanje. Iznenada se
pokazalo kao pitanje od presudnog značaja u
ovome trenutku. Da vam ne objašnjavam – ne
bi vi razumeli o čemu se tu zapravo radi.
– Šta je, doco, proradila vam lekarska savest? –
Pa znao sam ja da vi niste baš tolika sirovina.
Znate vi šta je to unutar, od pozadi i izvan.
– Je li tako? Ponovite pitanje!
– Ako lepo zamolite.
Kaži čiki: molim te.
– Molim vas.
– Šta je doco, Kolika?
– A da, pa mladiću Kolika si simbolički ti, a
bukvalno je jak trbušni bol koji se javlja u
grčevima, zavijanjima i čupanjima, a može
biti i jak i iznenadan proliv. Javlja se tako
iznenadno kao ti i veliki je problem. A sad
crkni.
Bravo, matirao si protivnika doco.
Etika ti nije pohvalno čista.
Ukaljao si felu, mnogi bi te se sada odrekli iz
kolegijuma.
– Ali ja uopšte nisam doktor.
– Pa šta si onda vraže?
– Pa Vrag.
– Koji vrag?
– Pa nisam siguran.
Vreme je da prihvatite odgovornost.
Duševne probleme rešavajte sami.
Za to kod nas nema mesta.
Protokol je protokol i nema iskakanja. Morate
to poštovati, jer mi smo ti koji su vas stvorili –
odgajili, obrazovali. Oni koji će vas sahraniti i
koji će vas pamtiti.
I slaviti.
Ako ne budete dobri odmah ćemo vas izbrisati
iz istorije.
Kao i mnoge do vas.
Pa makar i bili sam Đavo, ne poštujući protokol
počinjete visiti o koncu. Bićete ekskomunicirani
iz profilajfa.
Gotovo.
Još jednom dobro pročitati dokument sa osvrtom
na najznačajnije tačke. Dobro ga utoplite.
Držite mu ruku netremice gledajući značajnim
pogledom u nj. Zadihtujte sve prozore, da koji
dašak vetra ne bi neopaženo prošao. Jer to bi
moglo biti fatalno.
Veoma.
Mislite na majku.
Intenzivno.
Pokušajte je izvući na videlo, možete je isprojektovati
na bilo koju podlogu.
Jer ona je u vama i oko vas.
Vaša majka.
Ona vam je potrebna da bi brinuli, ili shvatili
brigu.
Ona vas traži.
Setite se njenog krepkog zagrljaja, snažnih ruku
koje vam drobe rebra pod pritiskom.
To je bitno u ovom trenutku.
Inače nije.
To zapamtite.
Ovo je samo proba vaše pozornosti. Svaka zloupotreba
znanja koje se ovde stiče strogo se
kažnjava. Znanje je neupotrebljivo u stvarnom
životu. Nemojte misliti da ćete se izvući. Mislite
o nečemu drugom. Ostanite tu gde jeste. Počinje
treća etapa. Ona je najznačajnija, i to utuvite
sebi u glavu.
Siđite u podrum. Pri tom ponesite jedan primerak
dokumenta.
I telefon.
Ne bojte se, doktor više nije na vezi. Poslužio
svrsi, a sada je već na putu ka svom cilju.
Usmerite se.
Zapevajte sa mnom.
Kuda će vas odvesti oštroumlje ili bogougodnost.
Takva pogodnost lako može postati neugodnost.
Takva pozornost ovde postaje poroznost.
Besprizornost u igri ogledala, a to vam ne treba.
Podelite to sa vetrom.
I pođite dole.
Tamo vas čeka odred voštanih figura.
To je vaša vojska.
U hladnom su da se ne tope
Ne hodaju da se ne slome
U mraku su da ne opšte
U tišini jer ne govore.
A ne govore jer slušaju.
Izdajte im naređenja.
– Oprostite mi, i to odmah!
Izvrstan izbor, za svaku pohvalu.
Oprostile su.
Prelazite prag očekivanja Velike Centrale. Protokol
ce biti očaran vašom poniznošću i službovanjem.
Zvoni vam telefon.
– Ha..Ha..Halo?
– Prijem – molim – ljubav – ljubav, ovde vaša
žena!
– Molim? Ali ja uopšte nemam ženu. Mora
da je neka greška. Pozovite ponovo. Do viđenja.
– Ali molim vas, vi ne shvatate – samo me saslušajte,
ne može biti greške!
– Kako nema greške, ženska glavo – kada kažem
da nemam ženu morate mi verovati. Valjda
ja to znam, pobogu da sam se oženio ja bih
to prvi znao. Odakle vam pravo da me smatrate
budalom? Doduše, ja jesam navikao da me svi
shvataju zdravo za gotovo, ali ti dani sada su
prošlost. Tvrdim, prošlost! I ako vas je neko
drugi savetovao da na meni vežbate svoj fantastični
prevejani mozak, grdno vas je nasamario.
Grdno, tvrdim! I zato, ja sad vas savetujem
da obustavite svaki dalji teror nad mojom ličnošću.
Svi ste vi telefonski manijaci, prvo onaj
doktor, pa sad i vi. Svi hoće da me naprave
ludim, e pa neće moći! Ja sam lud od rođenja, i
vi kao moja žena biste to prvi morali da znate.
Kao i to da se ja ne mogu menjati. I kad smo
već kod toga, nije li ljubav u prihvatanju voljenog?
Ta vi me zacelo po tome nikako ne ljubite,
gospo. Zato zbogom, voljena!
– Ali ja sam vam dodeljena. Od Centra! Ja sam
vaša nagrada za zasluge. Čestitam, dobili ste
suprugu, gospodin će biti veoma zadovoljan. U
pitanju je izvrstan izbor, ako tako nešto neskromno
mogu reći za sebe. Ali skromnost nije
moja vrlina, jer sam pravljena za najbolje. Gospodin
će biti vrlo zadovoljan. U pitanju je berićetna
godina, kao vino vrhunskog ukusa. A
klasa.
– Molim...?
– Kažem, A klasa!
– Ženo!
– Molim dragi, reci, kaži.
– Imam posla, u žurbi sam.
– Ali... A naša prva bračna noć? Toliko sam
maštala i ...
– Drugi put. Doviđenja!
– Ali... KLIK!!!!!!!!
– Kakav davež, gospode bože. Da ti se digne...
kosa na glavi ili... da ne kažem dijafragma.
Potpuno izluđujuće. Te plastične žene, samo
gledaju kako da ih udome. Napravili viška pa
sad ne znaju šta će sa njima, kod mene vala
neće olakšati vreću greha. Neće, ne dam skotu
da se mresti i da mi pravi plastične polutane.
Nisam neki rasista, ali neću da gajim plastičnjake.
Da mi žena gaji... po kući, to ne dam ne
zvao se ja... bolje i da me deportuju Tamo nego
da se osudim na takvu bedu. Zamisli!
Ne dajte se zbuniti. Ništa vas ne može iznenaditi.
Sva ta intemperancija sveta je sastavni deo
života i koliko god da se opirete tom patosu on
će i dalje biti tu.
Zato budite poslušni.
Opustite se.
Zato smo mi ovde.
Tautološki prevrat
floskulno cvetaš
dok diskurzivno razgovaraš
određen determinizmom
anticipiraš pretpostavljajući
pragmatično koristiš
izuzetno par ekselans
postmoderno savremen
ekstrovertno otvoren.
platformno uzdižeš
održivo razvijaš
sofistički prevaren
solidno čvrst
progresivno napreduješ
disleksično sričeš
rapidno ubrzavaš
pod skepsom sumnje.
Balkanizam i bizantizam
Balkanizam, na zapadu stvoren izraz koji, tobože,
označava način i sistem koji vlada u javnom
životu balkanskih država i naroda: beznačelnost,
borba nedozvoljenim sredstvima, podvala,
politička ubistva, podmićivanje, strast za
bogaćenjem, puzavost pred višim, a grubost
prema nižima od sebe; up. Bizantizam
Bizantizam – bizantijska umetnost; sistem vladavine
sličan onom bizantijskom ili Istočnom
rimskom carstvu, gde je neograničeni vladar
bio istovremeno glava države i crkve, i dopuštao
svojim dvoranima i ljubimcima da vrše
uticaj na najvažnije državne poslove; otuda fig.
pokorno služenje i udvaranje vladarima i njihovim
prohtevima, puzanje pred višim a nadmenost
prema nižim od sebe; up. vizantizam.
Dotični navodi se ne pojavljuju u izdanjima
Vujaklije u periodu od 1936. do 2009. U poslednjih
sedamdeset godina se značenje pojma
balkanizam drži podalje od javnosti. Šire su
poznata samo proizvoljna tumačenja, koja se
odnose na šovinizam, ili neke pojave vezane za
patrijarhalno društvo. To je prilično netačno
tumačenje, i takva vrsta špekulacije stavovima
koja dolazi sa lošim informisanjem može služiti
za manipulisanja u razne svrhe.
U suštini Balkanci mogu biti muškarci i žene
bez razlike, mogu to biti i ljudi koji žive u definicijom
opisanim državnim porecima – sistemima
bez obzira na geografsku lociranost. Balkanizam
je jedan opšti pojam, arhaičan i prilično
mistifikovan, bez razumnog povoda. Razlozi
za takvu cenzuru su krajnje nepoznati, ali se
mogu naslutiti sa osvrtom na aktuelnosti.
Navodi pozajmljeni iz Vujaklijinog Leksikona
stranih reči i izraza, 1936., prvo izdanje Geca
Kon.
Purgatorijum
Tzarzan
Potekao iz pora džungle asfalta
Svako od nas je domorodac
Himilizacije – poniženja
Tihe egzekucije, žezla civilizacije.
Pokora
Porok
Poraz
Oroz
Bundolo mangani!
Pozivam vas, zaustavite se najezde trupa
Invazije iluzija, ustuknite sa puta snova
Čovečijih sinova.
Neretko lovci tragajući postanu sama lovina,
strv;
Ne tako često divljač se pobuni i odbija da jede
Za spas dostojanstva piše kurzivom poeme
Svojom krvlju, pred njuškom mesoždera.
Uzengije razdiru postojbine smeha
Mirise šume menjaju likvidna nadanja
Gorka iskustva, ljute teorije
U nemilosti duha –
Na ispaši serviranih ispaštanja i truleži
Pozdravljam zlatnu kariku lanca ishrane.
Isposnici i halapljivci
Kome treba moje meso?
Evo bacam se –
skinite brnjice
Za mnom idu krda slonova u vaše labrnje.
Na lijanama laži
obećan sam padu
Evo silazim sa grane majko tradicije
Poješću sebi pupčanu vrpcu.
Odojio sam se od mleka kaučuka
Obojio telo u dugine boje
I čekam kišu krvi.
Otvorite usta, ali obuzdajte vodopade slasti,
Kada budem otvorio oči u vašoj utrobi
Znaćete da ste progutali
Sunce.
Kasna Gomora
Oaze mira
Programi zdravlja
Talasoterapije
Banje znanja
Mentalne supozitorije
Analni tranzistori
Koeljo fotelje.
Proste mase
kupaju se
u radijumskim basenima –
Zračeći aminovanjem,
Isijavajući demokratiju.
Molim,
kroz binarne molitve
otpremimo ih u crne rupe!
Gde
banke sperme menjaju banke
zombi-bombi
Gde
primitivizam napokon
sunovraćuje divljaštvo
Gde
domovi menjaju grobove kulture
Gde
pare su stranice najgluplje knjige na svetu ni sa
čim napisane
Gde
vlade su radnici kamenoloma
koji krše kamen a ne zakone
ubirući peščane plodove
Gde
gazde su čuvari torova
svinjari što skupo prodaju blato
u kome se lako tone
Gde
seks je planeta na kojoj žive ludaci
koji neprekidno uzvikuju Samoća
Gde
praznici su jestivo cveće od koga posle
povraćaš izgovarajući hvalospev
Gde
prijateljtvo je sastojak nekog čarobnog napitka
koji više ne proizvode
zbog kontraindikacija
Gde
točak je oroz pištolja
uperenog u čelo rođenog sina
Gde
kardinali su vodolije
što napajaju žedne direktno iz vena
Gde
ubistvo je samo šlic na glavi
koga zatvoriš posle spavanja
Gde
komunisti primaju anarhističku hostiju posle
ispovesti u formi vica
u kome Amerikanac ispada najpametniji
Gde
korporacija je samo vodenica
kraj ukletog puta koja melje vampire
umesto gladi
Gde
strahovi su samo pirinčana mora
u letu nad glavama nevesta
što rekle su Da, gledajući u server
Gde
Krađa je lozinka koja se izgovara
pred vratima raja,
dok vratar
odgovara sa Slobodno
Gde
Čast je kozji loj koji se koristi
mesto lubrikanata slučajem upadanja
u vremenski tesnac, iz koga nema napolje
Gde
otac i majka su piromani hazarderi
koji svakom svojem požaru daju ime
uragana
Gde
Rusi su samo vrsta tenka
Gde
Nemci su vrsta šećera koja nije u prahu već
kristal koji stremi ogledalu
u kome se ogleda totalitarni svet
Gde
su Rak i Sida junaci dečjeg romana
koji posle dugog ratovanja
postanu prijatelji
Gde,
čovek je samo palac na vetru
što pokazuje smer u kome želi ići
a nesrećom
uhvati hladnjaču na stopu.
Hardware Underwear
Na malom ekranu Monitoring
Mentalnog zagađenja
„Good morning“
Globalnog otuđenja!
Ispisujem prstom titl
Poruku u Prašini oblutka kristalnog cveta
Na tučku izdanka
„sepulture – kulture“
Bez cenzure, u poruci kažem
Gledajte kako vam dani prolaze
U tuđoj sreći
Klovna iz kutije košmara
Hranite iz usta
A nikada ga ne vodite u šetnju
Kućnu zver bodrite
Kao simetriju raskeženog Kerbera.
Elektroliti i neonske zvezde
U vašim glavama stvaraju
Spodobe koje odgovaraju
Na retorička pitanja.
Bacili ste se u reku bez sliva
Obesili o veštačko drvo
Progutali šaku pilula zaborava
U direktnom prenosu
Ovlašćenja.
Vi ste reality show koji ni sami
Nikada ne bi gledali
Niko vas ne čuje kraj crne kutije
Što će progutati sadržaj
Vašeg dnevnog programa
Premotati na početak i presnimiti
To su vaše kućne zveri
Koje ne umiru nikada.
Zovete ih sve istim imenom
Tvoje Vreme
Teče Vrlo
Tiho, Vene
Ti Venu,
Trunu Veliki
Trenuci, Vedrinu
Troše Vlasti,
Tama Vesti,
Tašte Važne
Trice, Vojne
Tajne, Vuku
Tela Vrše
Trenja Vibriraju
Tokom Volje
Tiranina.
Dok ste bili mladi čitali ste knjige
A danas samo recepte boginje Nutricije
Spustili šalone
Naduvali balone
(Ugasili ringle)
Otvorili vrata raja
Iza kojih gori stotinu sveća
Pokrili se širom zatvorenim ušima
Prošaputali molitvu i venčali se
Sa TVari u sitcom svetkovini
Medio Magnet Lady
I vi plešete po trans mrežama
Emisija signala
Odupirući se teži vaše
Oblačasto telo
Skoro da i ne ostavlja ulegnuće
u sedištu kontrolne kabine.
Čarobni upravljač stvara antičudo
Na vizir šajbni.
U bezbroj neponovljivih navrata
On nadigrava mogućnost
Svojom omnipotencijom
Dok se vaša veštičja kapa
Patinirala bezvremenom askezom.
O zaboga, gospodine dragi,
Molim vas, izvadite glavu
Iz tog kontejnera.
Znam da moć navike je čudo
A da li vi znate
Da vam se od toga
Može glava usmrdeti?
Znam, unutra je carstvo!
Ali niste li vi onda zacelo car –
Ako ga umete prepoznati?
Blago je svugde, samo je pitanje
Šta smatrate vrednim.
Nekad je vrednost nužda,
Nekad tuga dužnost
A mi sebi stranci,
Nekada je pola života spavanja malo.
Do čega vam je stalo?
Purgativ vita grup
Tri puta po tri kašike dnevno,
Molitva.
U kartonima, u gajbama
nedeljno,
Dozom za odrasle.
Molitva introvenozno.
Rektalno u dispanzeru.
U flasterima, za svaku priliku.
Sa nadom i ljubavlju
za bolje dane,
sa nožem u grlu nevernika.
Molitve kao recke na zidu zatvorskom
kao recke na zidu plejboja
kao heroinske linije na stolu pokajnika
kao terapija za šizoidne.
Kao brazde na licu pokojnika
kao šare od kineske krede što trebe primisao.
Molitva
Ringe raja što održava igru živom
Lako ju je instalirati
Dejstvo joj je jače u pokretu
Komande su uobičajne.
Moli se Superego!
U trku
U prevozu
Letu, koitusu
Moli se javno
U slobodnom padu
U poniranju
zadrži vazduh, možda te stigne trans
možda sretneš veliku maticu.
Možda završiš ...
level.
Možda te proglase za sveca
Možda ti sačuvaju kosti
Možda te prodaju na gram
Rentiraju prisustvo tvog duha
Možda imenom tvojim budu nazivali
plantaže ječma na Marsu
Možda tobom budu nazivali komete
Možda tvoji inicijali budu ukrašavali epolete
Možda i neko život da za tebe
Možda iz potaje budeš krojio vreme.
A jesi li ozdravio?
Ili oboleo?
Karijeristo.
PraktikUm
MARŠ NAPOLJEEEE!!!
NE TREBA MI KIRBI
HRANIM SE ZEMLJOM I CRVIMA,
PIJEM VODU IZ BARA I IZJAŠNJAVAM SE
KAO PAS!
NOSITE SE
U VRAŽJU MATER I VI I VAŠA CREVCA,
VAŠI KABLOVI, VAŠI MEJLOVI, VAŠA
OBAVEŠTENJA,
ANKETE, VAŠE ULICKANE POJAVE,
VAŠI OSMESI PUNI STRAHA OD NEUSPEHA,
VAŠI GLADNI STOMACI.
UMESTO USISIVAČA KORISTIM RADOST
KOJA MI TRČI DOMOM I RAZNOSI ZLE
MISLI,
KAIŠ OKO STRUKA NI NE NOSIM JER MI
NEMA ŠTA DRŽATI
... neću vama polagati račune.
Marš napolje! Ne treba mi spasenje
niti OČIŠĆENJE.
OLIČENJE
NE TREBA MI SLIKA
ČEREČENA ČOVEKA KOME ĆU DA SE
MOLIM
NE TREBA MI TUĐA RANA NITI BRIGA
NE TREBA MI ISPRIKA
NITI RAZGOVOR
OD VAS
IZUMITELJI
SVESTI I ČOVEKA
OBRIJTE SE
NE VIDIM VAS LJUDI OD TOLIKIH BRADA
NAOČARA I KAPA, ČADORA I OD ZIDA
SLAVNOG.
NEĆU VAŠE BROJANICE U VIŠE BOJA
NE ZANIMAJU ME PORODIČNE PRETPLATE
ZA RAJ
PRESKOČIĆU VAŠA EDUKATIVNA
OBDANIŠTA.
IZAĐITE NAPOLJE
SRAMOTA JE
NEKO ĆE ME VIDETI
REĆI ĆE LJUDI DA STE BILI OVDE.
MARŠ BRE NAPOLJE
prodavci novca
jarmitelji i dužitelji
kupci tuđeg vremena
NE TREBA MI VAŠ LAŽNI NOVAC
vaših hiljadu miliona doživotnih kredita
za pokolenja
milioni doživotnih robija,
nisam vaše vlasništvo.
NE TREBA MI VAŠE GNUSNO BEZUMNO
VOĐSTVO
NE ZVONITE MI NA VRATA
NE ZOVITE ME SA SLUŽBENIH TELEFONA
ČIJE RAČUNE JA PLAĆAM
MANITE ME INSTITUCIJA
I DISTRIBUCIJA
NE VERUJEM U SREĆU NAGRADNIH IGARA
IZAĐITE NAPOLJE
PRAVIĆU SE DA NIKADA NISTE
NI BILI OVDE
ZA VAMA ĆU OČISTITI PRAG.
Progutaću crvenu tabletu
I zatvoriti vrata.
AKO BUDETE ČULI LAVEŽ DOK BUDETE
ODLAZILI
NE OKREĆITE SE.
PONAŠAJTE SE KAO DA SE NIKADA NISMO
SRELI.
Griža zavisti
Griža zavisti hrani se ljudskim mesom
hleb nas ubija oceubistvom
Savest čašću vrednom življenja.
Subjektivni utisci tahikardija
sinkope su svesti što popušta
pod pritiskom prozaike.
Sukcesivnim gutanjem trenutaka
gutaju se i godine.
Davljenje dolazi kao odloženo
Kao na kredit
davljenje sa kamatom
(oko vrata).
Zaranjanje i izranjanje
u svakoj prestupnoj.
Jednom u deceniji –
Nasukan na jastuk tvoj je pogled
upućen nebu.
Kao sa pučine prepoznavanje
dolazi u talasima.
Nošeno krilima sinhroniciteta
vukući na dugačkom štapu
buru dekonstrukcije.
Pakleni sezonski paketi podudarnosti
iskaju platu kolebajućeg haosa –
Fobosa obgrljenog Kerama
– i mitovi ispredaju čulnosti.
Čovek pobunjenik u svom slepilu
lovi svog nevidljivog neprijatelja
Svako suprotstavljanje nosi žrtve
svako priznavanje odvodi u ludilo
svako poricanje donosi samoću.
Kako živeti ovu stvarnost?
Promenjen.
Maxima
1
U životu si ili Vilijam Barouz,
ili Viljem Tel.
Pogađaš jabuku,
ili ono ispod nje.
2
Svi liče na nekog,
Svako je neko drugi.
3
I ništa je nešto,
Samo ne u očekivanom trenutku
Na očekivanom mestu, na očekivani način
Rezolucija
bivstvo počiva na meridijanima nečega
što se negde izuzev kolotečja nalazi
kao u predgrađu
negde u korpama kolektivnog
i smirajima dana što kontempliraju
nad hramovima telesnog;
kroz zube, zlatni gejziri
misli i reči seju u događaje
bude svest tvore svet
pevaju i plaču
kao teatarske maske
od kome i trage;
presađena iskustva prepoznaju
svoje skrivene talente;
kodeksi i kodovi
u novim kontekstima
razgrađene kulture;
klanovske konvencije u opštem nerazumu
deljenosti
jedan je čovek jedan jezik
semantičko geslo neizmernog dostojanstva,
jedna je reč trag saznajnog
pobegla od znanja;
kvantum uma kosi mladice
patvorene neuronske svesti
budućnost je neizvesnik;
cilije stvarnosti hvataju naše trzaje
i prenose ga nervu vremena
kao iskustva
izgubljena za leđima putnika,
sentimenti kao ispune od sećanja
kojima se raspoznajemo
među nama uviđaju golet
koja se krije za paravanima emocija;
nad burom glasova i šumom titraja
usahli okeani malvazije
mukli i bez izraza
daju usamljenost ptice van jata
što sebe traži u letu
i odgovor traži o svetu sa visine
videći taj svet
van sopstvene istine;
taj svet od laži sa kojim neće da se meša
već da se ne ukalja
taj bi svet ptica uznela u nebo
da se besi i veša
i taj svet se pronađe u većem ništavilu
od te iluzije štavila
stabila stravila krivila zabila
zabiti od bivstva i skrovišta od sopstva;
taj bi svet ptica rasula u nebo
jer je paramparčad
tako ljigav i lagan bez vrlina i jestiv
kao rajska splačina što jede je raja –
jer malo je para malo je vremena
malo je pameti;
put je – put jedne kapi što postaje oblak
pre no postane kiša
put čoveka na tragu deteta kroz beznađa
blud je san koji nanovo rađa
sud u očima tvojim je sidro
teška i potonula lađa.
Energetske bombe i hidrogenski napici
Blještanje sivila
Brazdanje vinila
Vrištanje mandrila
Idila.
Hermetična garaža
Opasna gramaža
Solaža od kolaža.
Nadglasano lišće
Buka šumu stišće
Limene gusenice
Nerava pletenice.
Empatični ekrani
Disko hormorani
Celuloid vida
Promiskuiet stida.
Lipsalo vreme
Magaračko breme
Entropična semantika
Distopična romantika.
Šećerasta tuga
Elektronska kuga
Radijumska duga.
Empirčna knjiga
Idilična briga
Radnička sreća
Od osmeha vreća
Potapšana pleća.
Psihokolporteri
Rajski promoteri
Udobni parteri.
Kaljuga (obscure)
Tugi oprošteno jemstvo je varka
– izgubljeno bogatstvo
što isceljuje crve lukavosti
Dok ošamućeni bezumni
izgaraju za svoju pobedu
na penalima.
Oštećeni fraktali stoje
iza ponosa kvartala.
Krotki čije je carstvo naslađuju se pravednošću
nad tuđim greškama
odlaze uvek uplakani
sa mesta gde ostaviše svoje glave –
u krilima neutešenih majki
što ih zadojiše.
Pokošene trave ne zarastaju već
urastaju u tela osuđenih
i proždiru ih mrseći se zauvek
njihovim okoštavanjima
Savesti.
Na grudima što dižu se visoko
ne bi li prepukla –
počivaju šupljine uzdaha.
U dvoboju pred širokom audijencijom
– namernost ubi srazmernost
– nadmenost ubi pravednost
– nečisto ubi rečitost
Uvreži se i kuga duha a kola nikako
ne odnose mrtve duše
jer niko ne plaća vozača
već samo trovača.
Vedrije teme smeju se
staklastim osmesima
izgovarajući sluzave silikonske nizove –
a ne žele se družiti u iznajmljenim terminima
tragedije.
Rađanje demona
I reči rađaju demone...
Reči su demoni
Teraju ljude da ćute
Teraju ih na svašta.
Ćutanje je deo govora
kao što je tišina deo muzike.
Život je demon
On tera na priču
Smrt je deo životnog govora
Njegova tišina.
Život je priča
Život je pesma
Puna tišine
Puna muzike.
Trudne se duše porađaju u lepoti dok demoni u
tišini
Platon sedi trudan i pita se
Trudnički bol je deo
njegovog govora.
Bol je reč
Bol je demon –
Uništitelj estetskog –
Antiestetik.
Antiestetik nije tišina
niti smrt niti ćutnja
u njemu nema demona
u njemu je glavni rogonja
sve rasterao.
Leži u ništavilu da bi rekao
– Nema te – dok još tu si
Prima te u zagrljaj
i tvoje reči izgube značenje
i tvoj govor zanemi
i muzika poprimi obličje buke
nastupaš Ti bezbolno
amorfno
bez aktivnog i pasivnog
ne agresivno
nasilno ne lomeći već rušeći
antiestetički bez smisla
za lepotu
za ružnoću
bez smisla uopšte.
Tišina je anđeo
koji porađa demona,
dok je reč muzika koja ga pravi.
O autoru
Moji su preci došli iz Metuzalemova plemena.
Niko ne zna tačno zašto su napustili večnost. U
svakom slučaju, oduvek su imali čudne ideje.
Kroz generacije, osobenosti i kvaliteti raznih
persona mutirali su u moju malenkost, što bi
značilo da se, po svim zakonima verovatnoće,
moje rođenje moralo ispostaviti tog Januara
1981.godine. Izrodivši se iz majke kao busen
dlaka, doktori nisu mogli razabrati konture moje
telesnosti. Nakon višečasovnog odstranjivanja
te neuobičajene kosmatosti, ukazao sam se
ja, zverski vižljast i razrokog pogleda. Moglo
bi se reći da se u tom događaju mogla pročitati
najava razvitka, sasvim očigledno, neobičnog
pogleda na svet.
Posle opadanja dlaka sa obraza i lica, ubrzo su
sa moje glave počele rasti jarko crvene lokne, a
iz moje duše ukazala se nekontrolisana životnost
koja hara.
Omiljena igra u ranom detinjstvu bila mi je
ples cirkle, priljubivši teme u jednu tačku patosa,
nogama ispisivao sam krugove svud oko
sebe. Niko tada nije znao zašto to radim. Možda
sam i tada pokušavao, nesvesno doduše,
zaokruživati celine.
Naočare skidam u petoj godini, kada moja kosa
postaje valovita i tamnija.
Veštice i zveri bile su najraniji posetioci mojih
snova u kojima su pripovedale i prorokovale.
Dugo nisam mogao tačno razgraničiti stvarno od
snenog i dan danas ne mogu sa sigurnošću reći
da li sam ih, ili nisam, zaista sreo.
Društvo nikada nisam razumeo. Kao dečak bio
sam ubeđen da su svi takozvani ljudi oko mene
roboti, a jedino ja zaista živ. Retko sam progovarao,
oduvek sam više slušao. Čak i previše
priča.
U ranom pubertetu sam često imao migrene sa
teškim halucinacijama, koje su me nosile u
susret nekim drugim simboličkim svetovima,
svetovima brojki i slika, himeričnih pojavnosti,
koje kao da su mi nametale svoju enigmatičnu
logiku.
U dvanaestoj godini na kobni Božić 1993. lomim
ruku i taj događaj me odvodi u dve operacione
narkoze. Provodim tri meseca u bolnici u
društvu ranjenika od kojih saznajem mnogo
toga o svetu u kome živim.
Po povratku u školu uviđam da su svi moji
drugovi postali dizelaši, profesori merače suknjice
mojih vršnjakinja, svaki dan tuče, cigarete,
krađe, ukori, turbo denseri. Bežim od škole,
posvećujem se muzici, puštam kosu. Počeo
sam piti praktično još kao dete, u naivnom pokušaju
da prebrodim sav taj jaz između mene i
društva, snenog i stvarnog, misaonog i govornog,
govora tela i govora srca, ratnih stihija i
duševnog mira, teških porodičnih scenarija;
moje sopstvene režije.
Od kada znam za sebe živim sa ubeđenjem da
nosim teško prokletstvo. Otud i Sinister. Danas
sam krojitelj, krotitelj svoje stvarnosti.
Školovanje prekidam rano, studije nikada nisam
završio, lutam ulicama kao senka ili fantom.
Menjam lica često radi kamuflaže, oni
koji su me znali više me ne prepoznaju, mnogi
bi se mogli pohvaliti time da su me sreli. Nastavljam
da tragam za sobom i tim čudnovatim
mestom koje kao da čeka me i doziva. Odavno
već zapisujem utiske o svetu koji lupa pečate
po mome, sve manje mekanom biću.
Neko mi je nekada rekao da to liči na poeziju.
Radnik knjižare jedne
radnik knjižare druge
na uličnim štandovima antikvarijata
kao radnik u industriji
modelar, trgovački putnik
gipsarski radnik u izradi suvenira
vajar u muzeju voštanih figura
izrađivač sajli i plastifikator
kao moler, ton majstor
podrumski radnik morlok
kao model za aktove i portrete
kao magacioner i istovarivač bez viljuškara i
karete
pijačni prodavac pozamanterije
pisac tihe histerije
gazda muzičkog studia sa sedmog sprata
obijao sam pragove kucao na vrata
kao teenage alkos mozga punog rupa
kao bubnjar u dvadeset i pet beogradskih grupa
dvogodišnji apstinent
radio sam kao lud, i dao otkaz..
Danas živim poluasketskim životom sa dosta
odricanja i mnogo ulaganja.
Svirajući bubanj već jednu i po deceniju postao
sam neraskidivi deo muzičkog podzemlja.
I dalje se pitam „ ko sam to ja?“
Ali sve česće i dajem odgovore.
Zlo cveća
(„Mamonova hagada“, Siniša Stojanović
Sinister, 2009.g.)
Postoje knjige kojima je cilj da zabave čitaoca,
da mu pruže užitak, i postoje knjige kojima autor
želi nešto da nam saopšti. Već samim svojim naslovom,
ova knjiga i njen autor svrstavaju se u ovu
potonju grupu. Naslov koji je ogromnoj većini (čak
i ako govorimo o, makar formalno, obrazovanim
čitaocima) neophodno objasniti ili makar pojasniti,
ukazuje da autora ovog dela ne zanima sagovornik
zatvoren za saznanje novog ili preispitivanje postojećeg,
okoštalog i učaurenog. Onaj ko prođe taj prvi
test i krene dalje od korica biće sačekan nimalo
slatkim pojašnjenjem i tu će otpasti oni za koje su
književnost samo cuker vaser i mocart kugle. A šta
čeka one koji će krenuti dalje?
Život nije onakav kakav smo očekivali, onakav
kakav bi trebalo da bude. Nije sve (ništa nije!) onako
kako su nas učili da jeste, kako nam i danas licemerno
govore i uče nas.
„Budi dobar“, pričali su nam, ali život nam kaže
da se tako najlaše najebe. Oni kojima je najbolje,
stekli su to čineći upravo suprotno.
„Poštuj Boga“, govorili su nam, dok su u njegovo
ime ubijali i palili.
„Uči školu“, vikali su na nas.
„Pazi!“
„Slušaj!“
Ne, život nije takav. Pravila bi možda i bila dobra,
samo kada bi važila za sve. I svima nam se čine
kao prilično dobra, osim kada je naša korist u pitanju.
Svi smo spremni da zaobiđemo pravi put, samo
ukoliko iza toga postoji nešto što nam treba, a što
nam inače ne pripada. Oni koji su zaduženi za sprovođenje
tih pravila, po pravilu su najgori. Oni koji
nas teraju da ih se pridržavamo, ne smatraju da isto
važi i za njih. Bog novca, pohlepe i licemerja preuzeo
je stvari u svoje ruke. Naše je samo da prihvatamo
pravila igre, da budemo isti kao i drugi.
Siniša Stojanović Sinister je primetio i zapisao
sve te stvari i pojave koje su svakoga od nas pljesnule
po nosu. Samo što smo se na to pljeskanje toliko
navikli da ga više i ne primećujemo. Siniša je svemu
tome u svojoj knjizi jasno i glasno rekao: „neću!“
Nije ponudio nikakvo rešenje, i ja se zaista plašim da
onog pravog velikog i jedinstvenog rešenja i nema. S
obzirom na situaciju, biti svestan i suprotstaviti se,
već je više nego dovoljno. Barem za početak.
U uvodu svoje knjige, koji je vrlo simbolički
nazvao User Manual, autor tvrdi da se u njoj nalaze
pesme, košmari, bajke i eseji, premda je svakako
i sam svestan diskutabilnosti svoje tvrdnje. Kada
bismo izbacili stubičnu formu, malo ko bi ove tekstove
nazvao pesmama, premda po unešenoj strasti
one to svakako jesu; po količini sveprisutnog užasa,
one se mogu nazvati i košmarima, ali kad čovek
uspe da sagleda svoje košmare i da ih postane svestan
(što autor ovde nedvosmisleno jeste), oni to
prestaju da budu; po količini čudnovatog i (naizgled)
nestvarnog može se govoriti i o bajkama, ali
one imaju lep kraj, nakon koga se slatko utone u
san; od tolikih sagledanih istina i problema, moglo
bi se sačiniti i mnoštvo eseja, ali Stojanović nas ne
opterećuje analizama i objašnjenjima.
Mnogo više od svega toga, ova je knjiga krik
žednog i užasnutog u pustinji. On leži iscrpljen kraj
izvora, ali zna da je voda nezdrava. Žeđ je moguće
ugasiti istog trena, ali bolest će ostati do kraja života.
Što dužeg, to nesrećnijeg. Jer čak i cveće koje
raste oko tog izvora je zlo. Makar koliko mirisalo
zanosno.
Branislav Bane Dimitrijević
MAMONOVA HAGADA
Pođimo od naslova: po mom mišljenju – izvanredan.
Odmah zatim dobijamo i objašnjenje istog kao
uputstvo za upotrebu. Dakle, autor knjige misli na svoje
čitaoce i ima šta da im kaže. Odlično! Tu već dolazimo
do prve krupne razlike u odnosu na većinu aktivnih
autora i njihovih naslova kojima je bitnija tzv „lepota“
od komunikacije. Ova knjiga ne pretenduje da bude
lepa, a naročito ne da se uklopi u ono što bi slinavi
akademski kritičari smatrali „objektivnom poetskom
lepotom“, šta god oni podrazumevali pod tim. Sinister
se obraća živim ljudima, a ne istoriji književnosti.
Uostalom, šta je danas lepo? Autor bi rekao:
„...ružno je isto što i lepo. Negde u sebi.“ Do ovakvih
zaključaka se ne dolazi knjiškim putem, već životnim.
Svaki stih, svaki redak u ovoj knjizi je životan i to nije
slučajno. Sinister je stvaralac, pesnik, pisac, kako
hoćete, koji dolazi sa talasom nove književnosti koji
se tek stvara negde na pučini. Ta književnost neće
dozvoliti sebi da na nju pada prašina koju će, vrlo
povremeno i privremeno, skinuti kakav razočarani
ljubitelj nežnih uzdisaja. U današnjem svetu nema
mesta zaludnim uzdisajima, svaki udah je borba za
život. To je svet u kome živimo i to je svet iz koga se
rađa ova knjiga. To je svet koji je dekorisan kipovima
idola, u kome su idolopoklonici istovremeno i prvosveštenici;
svet u kome izgubljena kultura čeka poštenog
nalazača, svet koji se dvoumi da li da nastavi da
živi ili da okonča započeto samoubistvo.
Sinisterova knjiga nije forma, ona neće dobijati nagrade,
jer je nemoguće strpati je u kategorije za nagrađivanje.
Istovremeno, to je njena najveća nagrada, jer
ona je KNJIGA, ne zbirka pesama ili priča, ne roman,
ne esej, već KNJIGA. U njoj ima i stihova i proze, ali
sve je to manje bitno, jer ova knjiga ima poruke. Poruke
koje su utkane u stihove, u redove, ali i između njih.
Jezik koji Sinister koristi je živ, on je GOVOR, a
ne stilizacija. Živi govor, a ne kovanje lepozvučećih
besmislica. Jezik komunikacije, razgovora i života, što
bi, na kraju krajeva, umetnost i trebalo da bude, ako je
prava.
Knjiga koju držimo u rukama je knjiga za sadašnjost
i budućnost, u tome leži njena najveća vrednost.
Ona ne beži od stvarnosti i ne komunicira sa čitaocima
koji čitaju kao što i piju – da bi zaboravili. Ona
komunicira sa onima koji imaju šta da odgovore, sebi,
autoru i zahtevima današnjice.
Nenad Glišić
Sadržaj
User Manual.................................................... 5
PENDULUM
Ko je nadležan za ružnoću............................... 9
Nestala kultura............................................... 12
ISUS, Džošua Ben Josif, HRIST ................... 14
Ontolirika i Sunset......................................... 16
Prosjak ........................................................... 18
Nova knjiga novi list...................................... 21
PALAVERA
Čas plivanja ................................................... 27
Absint............................................................. 30
Bilborder II .................................................... 33
Šah sa ukusom čipsa ...................................... 34
Melanholija jesenjeg jutra ............................. 36
Šuma odjeka .................................................. 38
S.E.K.A. (Svetska Ekonomska KrizA).......... 40
Duševno prihvatljiv ....................................... 42
Kontemplacija na temu.................................. 45
PERIVOJ
Pažljivo pročitati tekst dokumenta ................ 51
Tautološki prevrat.......................................... 68
Balkanizam i bizantizam ............................... 69
PURGATORIJUM
Tzarzan .......................................................... 73
Kasna Gomora ............................................... 75
Hardware Underwear..................................... 80
Purgativ vita grup .......................................... 85
PraktikUm...................................................... 88
Griža zavisti................................................... 92
Maxima.......................................................... 94
Rezolucija ...................................................... 95
Energetske bombe i hidrogenski napici......... 99
Kaljuga (obscure) ........................................ 101
Rađanje demona .......................................... 103
O autoru ....................................................... 111
Branislav Bane Dimitrijević: Zlo cveća ...... 113
Nenad Glišić: Mamonova Hagada .............. 116
Нема коментара:
Постави коментар